Роштена репа су испуњена многим храњивим материјама. Овај шећер, који у плодовима износи до 10%, протеини, пектин, малик и лимунска киселина, разни витамини, минералне супстанце у облику гвожђа, магнезијума, калцијума и калијума, јод је у њему и неопходан за људско тело.
Највећи интерес за здравље је сок од репе. Веома је корисна у болести крви, у лечењу респираторног упале (плеурисија, бронхитис, пнеумонија), повећава заштитне функције тела са општим губитком чврстоће и исцрпљењем. Као диуретик, сок песе се користи за бубрежне болести. Висок садржај витамина у репу чини овај производ неопходним за скорбу.
ЦвеклаЗа лечење хипертензије и за смањење крвног притиска користе се сок од мешане репице и меда.
Листови свјеже песе се користе споља у запаљеним процесима коже, у случају модрица, тумора и чира се лијече. Децокција репа у облику клистера, која се користи за запртје. Сок кухане репе мозе се убацити у нос болесним хладом. Кувана репа су укључена у исхрану пацијената са обољењем јетре и жучног мокраћног бешича који пате од дијабетеса.
ЦвеклаЗа припрему репног сокова неопходно је одабрати корене једнаке, интензивне боје, не веће од 10 цм. преко. Цвеће пере, кухајте у двоструком котлу 30 минута без раздвајања коже. Након хлађења, трљајте воће кроз грубо, а затим стисните сок преса или соковника. У резултујућем соку, за дуготрајно складиштење, додајте лимунску киселину (1 литар сокова 7 г лимунске киселине). Затим се сок пастеризује на температури од +80 и улије у стерилна јела, чврсто затворен.
Код хипертензивних болести, сок се узима пре оброка 3 пута дневно, по 250 г. у другим случајевима - 120г. 2 пута дневно.
